Репортаже Јована Мемедовића увек су посвећене природи, здравом животу и многим вредностима које је савремен човек заборавио. Али ова репортажа посвећена је, па може се рећи савременом српском родитељу. Пошто сам и сам родитељ двоје деце сматрам да нам је Мемедовић на прави начин одржао лекцију и подсетио нас на заборављене вредности које нам нуди природа. Ево текста, слика и видео записа ове предивне репортаже из Норвешке, земље која осим превеликог економског богатства има још веће у бризи и васпитавању деце.
Родитељи, обратите пажњу: нема играчака, свађе међу децом, нема плача, тужакања, мама које желе да објасне да је њихово дете управу…
„Увек сам имао ту идеју да се природи треба враћати и хтео сам да тај инстинкт пробудим код гледалаца. Међутим, некако сам и ја заборавио да ако желимо човека да вратимо природи, онда треба да почнемо од најмлађих, од деце. Зато сам ову емисију њима и посветио.
Изненадио сам се када сам сазнао да је доказано да нам деца „болују“ од недостатака контакта са природом. Замислите уопште тај невероватан термин недостатак природе… Шта то значи … Значи да деца данашње генерације нису довољно у природи па се као резултат тога, међу њима појављују забрињавајући трендови, као што су гојазност, поремећај пажње, несигурност, отуђеност, депресија.
Да ли је могуће да нас је технологија толико заробила да смо заборавили на нашу исконску потребу, а то је контакт са природом?
Имао сам прилике да питам васпитачице у нашим вртићима да ли по киши или снегу изводе децу и колико у току дана бораве ван просторија? Одговор потпуно негативан: „Какво извођење напоље, па родитељи би се побунили“. Лично сам се уверио да наша деца у предшколским установама седе у прегрејаним вртићима, јер је напољу хладно, блатњаво, и постоји могућност да се повреде?!
Е тада сам схватио да о томе треба да направим емисију и отишао сам у земљу која има потпуно другачији приступ… Отишао сам у Норвешку.
Одмах сам знао где ћу наћи праве примере. Отишао сам код јунакиње једне моје раније емисије, а то је Тува Торстон. Тува је све, па и мене фасцинирала својим дружењем са вуковима, али раније нисам помињао да се она преселила из града у планину не због вукова већ да би направила парк природе посвећен деци.
„